Почетак песме

Jедна jе жена прешла са мном реку 
по магли и месечини, 
прешла jе уз мене реку 
а jа не знам ко jе она.

У брда смо пошли. 
Коса jоj дуга и жута, 
блиска у ходу њена су бедра.

Напустили смо законе и рођаке, 
заборавили мирис родитeљске трпезе, 
грлимо се изненадно, 
а jа не знам ко jе она.

Нећемо се вратити крововима града,
на висоравни живимо међ звездама,
воjске нас неће наћи,
ни орлови,
исполин jедан ће сићи међу нас
и њу обљубити
док jа будем гонио вепрове.

И деца ће наша у дугим песмама 
причати о почетку овог племена 
поштуjућ бегунце и богове 
коjи пређоше реку.